Harvardski koncept

"Postoje tri osnovna puta za rešavanje problema: izjednačavanje interesa, određivanje pravnih pozicija i određivanje pozicija moći. Delovanje u smislu rešavanja problema okarakterisano je angažmanom koji je usmeren ka interesima sukobljenih strana. Sazivanje suda je primer određivanja pravnih pozicija. Štrajkovi i ratovi određuju postupak određivanja moći. Izjednačavanje interesa je proces koji je mnogo efektivniji od određivanja pravnih pozicija, a određivanje pravnih pozicija se mnogo više isplati od sukoba koji određuje pozicije moći.

Šest pravila za primjenu isplativog sistema rešavanja konflikta:

1. U središte pregovora postavite interese sukobljenih strana.

2. Razvijte postupak koji će ohrabriti sukobljane strane da se vrate za pregovarački stol.

3. Isplanirajte isplativ postupak određivanja pravnih pozicija, ako ne uspeju metodi koje ste razvili. 

4. Posavjetujte učesnike u konfliktu i dajte im predloge i svoj sud o tome na koji način bi dugoročno mogao da se spreči konflikt.

5. Različite postupke stavite na papir od najjeftinijeg ka najskupljem.

6. Obratite pažnju na motivaciju sudionika, njihovu spremnost na postupak i sredstva koja Vam tokom postupka stoje na raspolaganju.

Konflikt se rešava mnogo efektivnije ako interesi, a ne određivanje pravne i pozicije moći stoje u prvom planu. Ukoliko učesnici u konfliktu bitna pitanja pretpostave pitanjima od malog značaja koja često znaju da budu kamen spoticanja, veoma je izvesno da će obe strane profitirati rešenjem konflikta.

Usklađivanje interesa mnogo je povoljnije za obe strane u konfliktu od određivanja pravnih i pozicija moći. Zadovoljstvo obe strane u konfliktu deluje pozitivno na dugoročno rešavanje konflikata, na njihov međusobni odnos i umanjuje opasnost od nastanka novih konflikata.   

Uprkos svim spomenutim prednostima nije moguće, a nije ni poželjno da se pokuša da se svi konflikti rešavaju usklađivanjem interesa. Da bi se definisale pravne granice unutar kojih je moguće rešavanje konflikta, poželjan je proces određivanja pravne moći. Neizvesnost po pitanju pravne pozicije ponekad može da oteža pregovore jednako kao i neizvesnost po pitanju pozicija moći. Ako neka od strana želi da pokaže da se odnos moći promenio u njenu korist, ona će smatrati da samo borbom može da dođe do jasnog rešenja.  

Mnogo je jeftinije da se rešavaju konflikti usklađivanjem interesa, nego određivanjem pravnih i pozicija moći, ali samo pravna odluka može da presudi u pitanju od javnog interesa jer je ona obavezujuća. Posmatramo li, dakle, stvari sa stanovišta društva, bar se u nekim slučajevima daje prednost sudskoj odluci nad postupkom usklađivanja interesa.

Većina bi konflikata trebalo da se odstrani usklađivanjem interesa, neki određivanjem pravne pozicije, a veoma mali broj njih određivanjem pozicija moći. Sistem rešavanja konflikata bi trebalo da se usmeri prema tome da rešenja konflikata pronalazi uz što manje troškova, te da ta rešanja budu dugoročno održiva."

[William L. Ury, Jeanne M. Brett, Stephen B. Goldberg: Konfliktmanagement. Wirksame Strategien für den sachgerechten Interessenausgleich. Frankfurt/New York 1991, S. 13, S. 35, S. 95]