|
| |
Konstruktivni pristup konfliktu
Konflikti još
uvek pokušavaju da se rešiti, odnosno regulišu "tradicionalnim" metodama,
čija je bezuspešnost već odavno očita. U ove tradicionalne metode spadaju
strategije prisile i pretnje koje bi trebalo da nateraju konfliktne
strane da prekinu međusobna neprijateljstva. I apelovanje na etičke
vrednosti i ubeđenja ima za cilj sprečavanje eskalacije konflikta.
Razdvajanje konfliktnih strana ili prevazilaženje zajedničkih nesporazuma
sve se više koristi za otvaranje novih pogleda na konflikt. Iako ovakve
strategije mogu da spreče nastanak otvorenog konflikta, one ne
predstavljaju nikakav doprinos tretmanu uzroka konflikta niti utiru put ka
konstruktivnom rešenju.
Različite mogućnosti konstruktivnog pristupa konfliktu zavise od stepena
razvoja i eskalacije samog konflikta. Pri tome je veoma važno da se obrati
pažnja na to da li se radi o konfliktu između dve osobe, između grupa i
institucija u oblasti društva ili čak o konfliktu na međunarodnom nivou, te
da li se radi samo o latentno prisutnom sukobu ili se već započelo sa
korištenjem sile.
Različit pristup konfliktu može da u vidu preventivne strategije spreči
nastajenje otvorenog sukoba ili može da se odnosi na delovanje u konfliktnim
situacijama. Ovo poslednje može da znači smanjivanje potencijala konflikta,
pokušaj da se konfliktom upravlja sa što je moguće manje sile i umanjivanje
posledica konflikta po sve učesnike.
Jedan od najtežih zadataka je odstranjivanje strukturalnih uzroka konflikta,
odnosno konačno odstranjivanje razlika i napetosti između konfliktnih
strana. Ovo uspeva samo u retkim slučajevima. Ono što je od izuzetnog
značaja je da se obrati pažnja na (osnovne) potrebe strana u konfliktu i da
one budu zadovoljene.
Transformacija konflikta
Johan Galtung
naglašava da bi bilo veoma naivno da se veruje da svi konflikti mogu da se
reše na zadovoljavajući način. Većina konflikata mora da se transformiše u
nove strukture koje ne proizvode novo nasilje, a da pri tome konflikti ne
bivaju trajno rešeni:
"Zapadnjački
način razmišljanja utiče na naše verovanje da postoji jedno krajnje stanje,
poslednji stadijum u kojem je konflikt ili rešen ili ga se označava
beznadežnim slučajem konflikta koji će trajati večno. Rešenje konflikta može
da se definiše kao nova formacija koje je (1) prihvatljiva za sve aktere i
(2) koju svi akteri treba da sprovode. Ponajviše naivno razmišljanje je ono
koje veruje da je konflikt rešen kada se elite (vodeće strukture)
obeju strana u konfliktu dogovore i svoj dogovor potvrde potpisivanjem
dokumenta. Ovakav "diplomatski" dogovor se sa razlogom označava kao "komad papira".
Zašto? |
|
Norme konflikta po Gandiju
Tačno odrediti konflikt!
 |
Postaviti jasno svoje
ciljeve! |
|
Pokušati shvatiti ciljeve svog suparnika!
|
|
Naglasiti
zajedničke i dogovorene ciljeve! |
|
Objektivno predstaviti
činjenice koje su od presudnog zanačaja za konflikt! |
Pozitivno pristupiti
konfliktu!
|
Dati konfliktu
pozitivno značenje! |
|
Posmatrati konflikt
kao mogućnost za susret sa suparnikom! |
|
Posmatrati
konflikt kao mogućnost za prestrukturisanje društva! |
|
Posmatrati konflikt
kao mogućnost da se izgradi i promeni sopstvena ličnost!
|
Tok konflikta
|
Tokom konflikta
trebalo bi se ponašati nenasilno! |
|
Suzdržati se od
radnji koje bi mogle da nekoga
povrede ili da nekome nanesu štetu!
|
|
Suzdržati se od
riječi koje bi mogle da nekoga
povrede ili da nekome nanesu štetu!
|
|
Suzdržati se od
misli koje bi mogle da nekoga
povrede ili da nekome nanesu štetu!
|
|
Sačuvati privatnu svojinu
suparnika! |
|
Vratiti dobrim i
onome ko čini zlo! |
|
Delovati na način
koji ima cilj i svrhu! |
|
Biti spreman na
žrtvu! |
|
Izbegavati otvaranje
lažnih frontova! |
|
Izbegavati nekorisne
korake! |
Rešenja konflikta
|
Rešiti konflikte! |
|
Insistirati na
bitnim, a ne na nebitnim stvarima! |
|
Posmatrati sebe kao
nekoga ko može da napravi grešku! |
|
Pokazati se
velikodušnim u odnosu sa suparnikom! |
|
Promena, ne
prislila! |
[Johan Galtung. Der Weg ist das Ziel, Wuppertal 1987, S. 125-128, Auszüge]
Detaljnije informacije o
Mahatma
Gandi
možete naći u okviru
Tematskog
kompleksa "Uzori" na D@dalos-u ...
|
|
Kao prvo,
moguće je da potpisnici dokumenta ne misle ozbiljno. Kao drugo, čak i ako
potpisnici dokumenta misle ozbiljno, postavlja se pitanje šta je sa ostalim
akterima, šta je sa narodom. I kao treće, čak i ako je narod saglasan sa onim što
su njegove vođe potpisale, postavlja s pitanje šta je sa drugim snagama koje bi
mogle da izazovu nove konfliktne probleme.
Ovakva naivnost je gotovo svuda prisutna, posebno kod diplomata.
Međutim, ni naivnost koja polazi sa potpuno suprotnog stanovišta, naime da samo
narod, i niko drugi, može da reši konflikte, ne nudi trajno rešenje. I jedno i
drugo, odnosno diplomatija na dva koloseka (na koloseku vodećih struktura i na
koloseku naroda) je najbolji recept.
Bez sumnje je da postoje faze u životnom ciklusu konflikta koje bi mogle da se nazovu
"rešenjima", ako ispunjavaju oba gore spomenuta kriterijuma. Ali je transformacija
konflikata u principu proces koji nema kraja. Mogu ponovo da se pojave stari
sukobi ili da nastanu novi. Rešenje u formi stabilne i trajne formacije je, u najboljem slučaju, vremenski postavljen cilj. Mnogo je važnije da se ostvari
kapacitet transformacije, odnosno sposobnost da se transformacije prave tako da
budu održive i prihvaćene od svih strana u konfliktu. "Put je cilj." - rekao je
Gandi. Mi bismo mogli da kažemo da je proces cilj, jer se stabilno rešenje može
slomiti u momentu kada mislimo da smo ga upravo našli."
[Johan Galtung:
Frieden mit friedlichen Mitteln, Fernuniversität Hagen 1997, Kurseinheit 3, S.
38]
Ostali tekstovi na temu
"Konstruktivan pristup konfliktu":
|
PREMISE: Preduslov za konstruktivan
pristup konfliktu
|
|
10 PRAVILA: Članovi Instituta za
pedagogiju mira iz Tübingen-a formulisali su 10 pravila za konstruktivan
pristup konfliktu
|
|
MEDIJACIJA: Posredovanje u
konfliktima
|
|
RAZGOVOR:
Komunikacija kao ključ za rešenje konflikta
|
[Autor: Günther Gugel,
Institut für
Friedenspädagogik Tübingen; Redaktion: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
