Naučiti kako se svađa - 7
pravila za uspešnu svađu
Svađa
(rasprava) ne stvara distancu, već u mnogim slučajevima omogućava bliskost
nakon stvaranja međusobnog poveranja. Tokom svađe vidljivim postaju
osetljive strane neke ličnosti, njena povezanost sa situacijom i najdublji
osećaji. Tokom svađe padaju sve maske i postajemo sasvim otvoreni. Odnos
između dveju osoba može da se produbi zahvaljujući ovakvoj otvorenosti.
Međusobno poverenje i poštovanje mogu da porastu. Ipak, za ostvarivanje
svega ovog potrebno je da se nauči kako se na konstruktivan način svađa
(raspravlja).
1. Odmah
imenovati problem
Ne treba
čekati dugo kada se počnu nakupljati loši osećaji. Ukoliko je to moguće,
problem treba da se imenuje odmah po njegovom nastanku ili kratko nakon toga -
kada se za to ukaže prilika.
2.
Govoriti u ja-formi
Što više
govorim o svojim osećajima i shvatanju dotičnog konflikta, to će moj
suparnik moći bolje da me upozna i razume. Tokom rasprave postoji još jedna
prednost. Ukoliko kažem "ja" umesto "ti", na taj način otvoreno
formulišem i pred sobom i pred drugima šta ja to zapravo želim. Moja
otvorenost zahteva otvorenost i druge strane.
3. Ne
prekidati izlaganje
Dozvoliću svom suparniku da kaže što želi ne prekidajući ga i
pažljivo ću da ga
slušam. Pri tome je bitno da pazim na osećaje, potrebe i interese koje on
izražava. Pokušaću da shvatim osećaje, potrebe i interese suparnika i da se
pažljivo odnosim prema njima.
4.
Obraćati se direktno supraniku i gledati ga u oči
Kada
želim nešto da kažem, trebalo bi da se obraćam direktno svom suparniku.
Ukoliko mislim samo na jednu osobu, ne treba da se obraćam celoj
grupi.
5. Pronaći
zajedničko stajalište što se tiče problema
O čemu
se radi u svađi? Šta ja smatram uzrocima svađe, a gde ih pronalazi moj
suparnik? Je li moguće da se složimo oko zajedničkog stajališta
što se tiče
problema?
6. Držati
se teme
Držim se
problema za koji tražimo rešenje. Ne trebam da dozvolim ni svom suparniku da
se udalji od teme naše rasprave.
7.
Izbeći okrivljivanja i uvrede
Međusobna prebacivanja neće da doprinesu rešavanju problema, već će samo
da
zaoštre sukob.
[Walter Kern,
Friedenserziehung heisst: Streiten lernen; in: Suchtpräventionsstelle der
Stadt Zürich (Hg.), Leben hat viele Gesichter, Lausanne 1993] |
|
Šest nivoa ka rešenju problema
1. Identifikovati potrebe
“Šta ti treba (ili šta želiš)?“
Svaka osoba koja sudjeluje u nekom konfliktu bi trebalo da odgovori na
ovo pitanje, a da pri tome ne pripisuje krivicu drugoj osobi ili da je
ne optužuje.
2. Definisati problem
"Šta ti misliš u čemu je problem u ovom slučaju?”
Ovde može da pomogne celi razred. Potrebno je da se nađe odgovor na gore
postavljeno pitanje, pazeći pri tome na potrebe obe osobe koje se
nalaze u konfliktu i ne pripisujući krivicu niti jednoj od njih. Da bi
se definicija problema prihvatila, osobe kojih se koflikt tiče moraju
da
se slože sa njom.
3. Sprovesti brainstorming
i ponuditi različite mogućnosti rešenja
"Ko ima neki predlog kako bi ovaj problem mogao da se reši?"
Svi učenici iz razreda mogu da daju predloge. Predlozi se zapisuju
bez ikakvog komentara ili procenjivanja. Cilj ovog koraka je da se
sakupi
što više predloga za rešenje konflikta.
4. Oceniti rešenja
"Da li bi ti bio zadovoljan sa ovakvim rešenjem?"
Svaka od strana u konfliktu pregleda listu sa ponuđenim rešenjima i
kaže koje bi od rešenja za nju/njega bilo prihvatljivo.
5. Odlučiti se za najbolje rešenje
"Da li se oboje slažete sa ovim rešenjem? Je li problem time
rešen?”
Potrebno je da se ustanovi da li se obe strane slažu s ponuđenim
rešenjem i da li priznaju takvo rešenje konflikta.
6. Ispitati da li rješenje funkcionira
"Hajde da se dogovorimo da u skoroj budućnosti opet
razgovaramo o ovom problemu, da vidimo da li je zaista riješen."
Trebalo bi da se napravi plan ocenjivanja rešenja do
kojeg se došlo. Procena rešenja može da se napravi nekoliko minuta
docnije, sat, dan ili celu sedmicu nakon razgovora -
ovo zavisi od samog konflikta i od starosne dobi učesnika u
konfliktu.
[Sousan
Fountain: Leben in Einer Welt. Anregungen zum globalen Lernen.
Braunschweig 1996, S. 156]
|
|
