Šta su konflikti?

Konflikti su stari koliko i čovečanstvo. Oni su opšti fenomen, koji može da se pronđe na svim nivoima suživota ljudskih bića. Nepostojanje konflikta može da se oceni kao problematično ili čak štetno za mir. Nepostojanje konflikta znači da je sva moć u rukama jedne partije koja ima vlast i moć i polazi od toga da postoji samo jedna "istina" i da samo jedna strana "ima pravo" što, naravno, može da rezultira upotrebom i eskalcijom sile. Ovakve predstave vrlo često završavaju razmišljanjem i delovanjem po kojima je jedina istina da gubitak na jednoj strani znači dobitak na drugoj. Ova logika - pobednik je jači znači da je on upravu.

U svakodnevnom životu konflikti se često poistovećuju sa svađom, sukobom interesa, upotrebom sile. Naučnica Ulrike C. Wasmuth (Ulrike C. Vasmut) naglašava da je važno da se konflikt posmatra kao socijalno stanje, te da se ne zamenjuje sa formama koje treba da se prevaziđu. Konflikt ne sme da se ograničava ocenama i procenama, niti sme da se meša sa svojim uzrocima. Zato ona konflikt definiše kao "socijalno stanje u kojem sudeluju najmanje dve strane (pojedinci, grupe, države) koje imaju (a) sasvim različite polazne tačke, na prvi pogled nepomirljive, i teže različitim ciljevima koje može da ostvari samo jedna od partija i/ili koje upotrebljavaju (b) sasvim različita sredstva za ostvarivanje određenog cilja.

Pomoćno sredstvo za razumevanje konflikta su analize konflikta. Jedna ovakva analiza ne sadrži samo uzroke i povode za konflikt, već i moguće predloge rešenja do kojih se dolazi ispitivanjem zajedničkih stanovišta konfliktnih strana i istraživanjem dotadašnjeg toka konflikta (vidi odlomak "Analiza konflikta").

Konflikti se odvijaju kroz različite faze konflikta. U predfazi mogu da se prepoznaju latentni ili manifestni konflikti, ali se oni (još uvek) ne ocenjuju negativno. U fazi eskalacije konflikta deluje posebna dinamika, koja zaoštrava delovanje u konfliktu. U tzv. "fazi razjašnjavanja" radi se o tome da se zajednički suživot ponovo definiše i izgradi. Ove faze se nazivaju "krivine" konflikta. Tokom različitih faza konflikta potrebne su posebne sposobnosti bavljenja konfliktom, sposobnosti smirivanja konflikta i pronalaska rešenja.

Dinamika konflikta utiče i na promenu ponašanja konfliktnih strana. U zaoštrenim fazama konflikta komunikacija je veoma ograničena, konfliktne strane primećuju uglavnom ono što ih deli i razdvaja, a ne ono što bi moglo da se označi kao zajedničko, nepoverenje među njima raste, a rešavanje problema se ne smatra zajedničkim zadatkom. Morton Deutsch (Morton Dojč) ovako opisuje te promene: 

Konflikti se često shvataju kao bitka u kojoj mora da se pobedi. Unutar konflikata se često razvija neka posebna dinamika koja otežava ili čak potpuno isključuje primenu dogovorenih pravila. Istraživanja ponašanja ljudi u konfliktim situacijama pokazuju da većina ljudi pokušava da zastupa svoje stanovište i da ostvari svoje ciljeve stalnim insistiranjem na potvrđivanju vlastite pozicije, čak i onda kada počinju da se pokazuju prvi znaci neuspeha. Ovakvo ponašanje praćeno je ograničavanjem horizonta shvatanja celokupne situacije ili delovanja novih elemanata na situaciju, kao i ograničenom sposobnošću donošenja odluke.

„Konflikti do te mjere utiču na našu sposobnost shvatanja i mišljenja" - piše predavač na stručnim seminarima o konfliktima i njihovom rešavanju, Friedrich Glasl, „da nismo u stanju da jasno vidimo stvari oko nas i u nama samima. Kao da naše oči gube sposobnost vida, a naš pogled na nas same i na suprotnu stranu u konfliktu postaje sve jednostraniji i iskrivljeniji. Naša sposobnost razmišljanja ostaje zarobljena, a da mi toga nismo ni svesni.“

Pravi problem svih konflikata je u stalnoj opasnost od njihove eskalacije, pri čemu obe strane u konfliktu sve više pribegavaju upotrebi sile. Konflikt sve manje može da se kontroliše, dok potpuno ne izmakne kontroli, pređe prag upotrebe nasilja i počne da nanosi štetu i jednoj i drugoj strani. Na taj način onemogućava se dalji suživot strana u konfliktu.

Ostali tekstovi na temu "Šta su konflikti?":
 

[Autor: Günther Gugel, Institut za Prdagogiju mira Tübingen; Redakcija: Ragnar Müller]

[Početak straniec]