|
| |
Analiza
konflikta
Da bismo mogli da
konstruktivno obradimo konflikte, najpre je potrebno da ih razumemo. Konflikt ne mora
da se ogleda samo u svojoj dinamici, stvaranju i posledicama,
već je potrebno da se obrati pažnja i na načine ponašanja konfliktnih strana i
njihove interese i potrebe koji se kriju iza toga.
Pri tom je važno da se uvek ima na umu na koji nivo realnosti se odnose
informacije i mogućnosti delovanja. Tilman Grammes (Tilman Grames) i Agnes Tandler
razlikuju sledeće nivoe stvarnosti koji su bitni za obrazovni rad:
 |
Realnost
dokumenata:
Usmeni i pismeni tragovi koji su ostali nakon nekog postupka - govori,
protokoli, beleške, formulari, leci itd.
|
|
Realnost
medija:
Izveštaji koji su napravljeni u vezi sa nekim postupkom - novinski članci, radio i
televizijski izveštaji, vesti novinskih agencija, komentari, pisma čitalaca
itd.
|
|
Reflektivna
realnost
- Izveštaji, analize, naučne studije itd.
|
|
Didaktička realnost - Udžbenici, nastavni materijali itd.
|
Moramo da
napravimo jasnu razliku ovih nivoa realnosti i subjektivnog poimanja događaja
od strane aktera konflikta. U jednom konfliktu uvek se sukobljavaju različiti
interesi i potrebe sa različitim nivoima realnosti i različitim mogućnostima
stvaranja uticaja.
Cilj analize konflikata nije da se spoje različite informacije i tragovi, već,
pre
svega, interpretacija i procena ovih informacija.
S obzirom na to da sve forme komunikacije (verbalna, simbolična ili neverbalna)
mogu da se shvate kao ključ za konstruktivan pristup konfliktu, veliki značaj
pridaje se analizi preduslova uspešene komunikacije.
Naučnici i istraživači u oblasti socijalne psihologije uvek ukazuju na to da mi prepoznajemo stvari tek onda kada
poznajemo pojmove za te stvari, a da nešto možemo da razumemo tek kada nam na
raspolaganju stoje modeli za objašnjavanje. Zato se analiza konflikata bavi
sistematizacijom shvatanja i ponudom modela za objašnjavanje.
Veoma je važno da se naglasi da ne postoji samo jedna pravilna metoda analize
konflikta, već da postoje različiti metodski pristupi, a koji će od njih
da se upotrebljava zavisi od situacije.
|
Deset metoda analize konflikta
Metodi analize koje se bave celokupnim konfliktom:
1. Prva podela i objašnjenje [... više]
2. Sistematsko analiziranje, metod analize po Ulrike Wasmuth
[... više]
3. Sistematsko analiziranje, metod analize koju je razvio “Media Peace Centre”
[... više]
4. Cirkularna
pitanja / promena perspektive
[... više]
5. Mapping: vizuelno predstavljanje konflikata
[... više]
6. Rad sa studijama i opisima konkretnih slučajeva
[... više]
Metodi koji objašnjavaju pojedinačne aspekte konflikta:
7. Figure
[... više]
8. Analiza energetskog polja
[... više]
9. Poznavati i formulisati sopstvenu poziciju
[... više]
10. Ja u
konfliktu: slika o sebi
[... više]
|
[Autor: Günther Gugel,
Institut für
Friedenspädagogik Tübingen; Redaktion: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
