Osnovni kurs 4: Šta rade ljudi koji se bave pedagogijom mira?

Nakon što smo se u Osnovnom kursu 2 bavili naučno-političkom pozadinom i istraživanjem mira i konflikata, a u  Osnovnom kursu 3 teoretskom pozadinom mirovnog vaspitanja i obrazovanja, Osnovni kursevi 4 i 5 će detaljnije tretirati praktični rad, na primer pitanje "Šta rade ljudi koji se bave pedagogijom mira".

Konstruktivno prevazilaženje konflikta - osnova mirovnog vaspitanja i obrazovanja

"Konstruktivno prevazilaženje konflikta je osnova rasprave o ratu i miru. Sa stanovišta mirovnog vaspitanja i obrazovanja i oblasti koja se bavi istraživanjem mira postoji saglasnost oko toga da konflikti moraju da se rešavaju nenasilno i bez pretnje silom kako bi se poštivala zagarantovana ljudska prava. Važnu ulogu pri tome igraju važeće pravne norme, postupci posredovanja i medijacije.

Bez obzira na to da li se razlogom nastanka konflikata smatraju socijalna priroda čovjeka ili različiti društveni interesi, način prevazilaženja konflikata smatra se najvažnijim kriterijumom sposobnosti čoveka za miran suživot i održanje mira. Naučnik Johan Galtung u jednoj rečenici je opisao ovu vezu: 'Reci mi kako se ponašaš tokom konflikta, a ja ću ti reći koliko si civilizovan'.

Način na koji se odnosimo prema konfliktima i način na koji ih pokušavamo prevazići zavisi, između ostalog, i od toga kako mi razumevamo "bit" konflikta i koje mu funkcije pripisujemo u svom životu. Ako se konflikti shvataju kao pokretači socijalnih promena, onda oni ispunjavaju jednu veoma važnu i pozitivnu funkciju, a njihova bi dinamika trebalo da se iskoristi za pozitivne promene. Ali ako se konflikti posmatraju kao smetnja ili pretnja, onda mi često pokušavamo da ih ignorišemo i posmatramo kao otežavajuće komponente društvenog razvoja i napretka.

Danas su neophodni novi načini razmišljanja i delovanja. Na ovaj način se obraća pažnja na više istina - "na moju, na tvoju i na istinu treće strane". U konflikt se ulazi sa svešću da bi svaka strana mogla da pobedi, ali i da izgubi, a osnovna misao je da i u konfliktima mora da se zadrži i poštuje dostojanstvo onog ko stoji na suprotnoj strani. 

Ovakav pristup konfliktu može da usmeri konfliktna dešavanja, da proširi shvatanja dinamike konflikta, ali i da nam omogući da shvatimo i da poboljšamo sopstveno ponašanje tokom konflikta, te da naučimo kontrolisati svoje reakcije. Pedagogija mira može da doprinese tome da deca i mladi (ali i odrasli) izgube strah od konflikata. Pored toga, ova oblast može da doprinese i tome da konflikt ne eskalira do upotrebe sile bilo da se radi o konfliktu među pojedinicima ili među grupama, te da se proširi znanje o konstruktivnom prevazilaženju konflikta.

Sama pedagogija mira, međutim, nije u stanju da obezbedi neophodne uslove za stvaranje društva koje će tabuizirati nasilje. U ovakvom pokušaju pored pedagogije mira potrebne su mnoge prateće inicijative."

[Günther Gugel, Institut za pedagogiju mira Tübingen]


Ovaj Osnovni kurs podeljen je na četiri dela:

[Početak stranice]