|
| |
 |
Izvod iz sledećeg
teksta autora Günther-a Gugel-a
(Ginter Gugel) i Uli Jäger-a (Uli Jeger) ukazuje nam
na aktuelne izazove pred kojim stoji pedagogija mira, a koji mogu
da se povežu sa pojmom "globalizacija". Novi koncept "globalno učenje"
pokušava da odgovori na ove izazove. |
"Prilikom
razrade pojmova 'mir' i
'rat' za pedagogiju mira su polazne tačke pitanje
u vezi sa strukturom nemira (rata) i potraga za uslovima mira. Obe
'fiksne tačke' su se
tokom poslednjih pedeset godina fundamentalno promenile. Završetkom konflikta
Istok-Zapad i ubrzanjem globalizacije na svetlo dana
dolaze nove opasnosti
za svetski mir (terorizam, novi tipovi ratovanja, hegemonijalni zahtevi), a
da istovremeno nisu rešeni ili odstranjenji stari problemi (npr. širenje
atomskog naoružanja).
Istovremeno, 'srastanje' sveta, povezano sa dobijanjem na značaju novih aktera
(nevladinih organizacija) i razvojem novih medija, omogućava do sada nepoznate
kontakte i pogled "preko ograde" u dvorište nacionalnih država. Otvara se jedna
sasvim nova dimenzija učenja, a pedagogija mira oseća se obaveznom da joj se
prilagodi.
Naučnici koji su bliski pedagogiji mira ukazuju na to da je neophodna globalna
promena mentaliteta kako bi se postojeća konstalacija produktivno razvijala u
pravcu mira. 'Umesto politike koja je okarakterisana zastupanjem nacionalnih
interesa, moći i prestiža sopstvene države, neophodna je politika regionalnog
razumevanja, zbližavanja i pomirenja' - reči su Hansa Küng-a (King), osnivača
projekta
'Svetski etos' (Duh sveta). Za to su potrebni i novi načini razmišljanja,
a ne samo nove organizacije. Nacionalna, etnička i
religijska raznolikost
trebalo bi da se posmatra kao bogatstvo, a ne kao pretnja.
Novi načini razmišljanja ne sadržavaju pojam neprijatelja, ali imaju pojmove partner, konkurent ili oponent. Mesto vojne konfrontacije zauzima civilno
takmičenje. Politika se ne sme usmeriti prema ka rezultatima u kojima je savim
jasno da jedna strana dobija na račun druge. Iza ovog apelativnog nivoa projekat
mir postaje sve jasniji i dobija formu detaljnje analize i opisa
uslova mira.
 |
Istraživač Dieter Senghaas (Diter Sanghas) iz Bremena, koji je
sedamdesetih godina postavio pitanje o mogućnosti mirovnog
vaspitanja i obrazovanja s
obzirom na gotovo stalno odsustvo mira, devedesetih je godina razvio
civilizacijski heksagon i imenovao šest stvari koje predstavljaju "cigle"
civilizacije: monopol moći, konflikt kultura, socijalna pravednost,
međusobna zavisnost i kontrola afekata te pravna država. Ove dimenzije
pokazuju u kojem pravcu moraju da
se razvijaju društva da bi
mogao da se unapređuje mir.
U ovaj proces je upletena i pedagogija mira, posebno kod uspostavljanja
održive kulture konflikta. Pedagogija mira se bavi običajima i presecima
dimenzija predstavljenih na heksagonu, pokušava da
izgradi mostove,
da integriše,
da spoji lično i političko, ali ona se ne libi ni
zaoštravanja i konfrontacije ako to može da doprinese prevazilaženju
konflikta. |
Da bi mogli da se razvijaju projekat mir i mirovno-pedagoško razmišljanje i
delovanje potrebna je društvena i politička klima koja stavlja akcenat na
civilno prevazilaženje konflikta i na nacionalnom ili internacionalnom nivou
teži ka civilnom rešenju konflikta. Civilno prevezilaženje konflikta, pritom,
nije samo pitanje tehnike, već pitanje načina razmišljanja i delovanja.
 |
Dieter
Senghaas upravo u civilnom prevazilaženju konflikta vidi jezgro kulture
mira: 'Pod kulturom mira se podrazumeva celokupnost pogleda na svet,
stanovišta i mentaliteti koji bi u javno-političkoj oblasti trebalo da
doprinesu konstruktivnom prevazilaženju konflikata.' (...)
Prema dosadašnjem iskustvu civilno prevazilaženje konflikata mora
da se
razvije odozdo. To ne znači da bi odgovornima trebalo
da se oduzme odgovornost, već da je potrebno stalno
da se usmeravaju i prisiljavaju na
uključivanje drugačijih (nenasilnih) mogućnosti rešavanja konflikta, te
im se objasni da društvo želi nešto drugo, a ne zadržavanje primata vojnog
rešavanja konflikata. |
Istraživači Fondacije za razvoj mira s
pravom su došli do sledeće procene: 'O prevenciji konflikta već se
dugo govori
- ipak je malo toga urađeno. Neretko na putu uspešne primene konstruktivnog
prevazilaženja konflikta stoje taktičke mere dveju vlada. Investicije Nemačke
i EU za interkulturalne dijaloge smanjuju se već godinama. Ovakav razvoj koji
s obzirom na rastuću globalizaciju može da se nazove čak i grotesknim, mora hitno
da se koriguje.' (…)
Kritički pristup upotrebi sile u konfliktima bio je i mora
da ostane jezgro
pedagogije mira. U to spada prepoznavanje nasilja u svim formama -
istorijskim i
društvenim, te prevencija nasilja, prekidanje dinamike eskalacije konflikata i
konstruktivno prevazilaženje konflikata na svim nivoima. Nasilje se, pritom,
shvata kao deo destruktivne dinamike konflikta.
U ovom kontekstu rat se posmatra kao posebno brutalna forma kolektivne razmene
nasilja, koja mora i može da se prevazđe i to na osnovu mirovno-pedagoških
principa. Istraživači mira i rata već duže vreme ukazuju na to da u današnjem modernom svetu konflikti ne mogu
da se prevaziđu vojnom silom (nasiljem).
Vojnim putem mogu da se kratkoročno zauzmu ("oslobode") neke zemlje,
ali se time ne stvara stabilna klima u regiji ili se time nikako ne
dolazi do dugoročnog rešenja konflikata. Najnoviji primeri sa Bliskog
istoka, Afganistana i iz Iraka su primeri koji potvrđuju ovakva stanovišta
istraživača.
Rat, mir i stil života - veza između blagostanja i sigurnosti sa jedne i ratnih
dešavanja s druge strane u globalnom svetu postaje sve uža, a u okviru
političko-obrazovnog rada može da se
obrazloži i na primeru naše
svakodnevice. Primer takve društvene i lične povezanosti može
da se nađe u
ratovima kod kojih se, između ostalog, radi i o prirodnim bogatstvima kao što
je
nafta (rat u Iraku).
Za mlade je, na primer, veoma interesantno kada putem političkog obrazovanja
saznaju za uzročno-posledične veze između upotrebe čipova za mobitele i
građanskog rata u Africi. Tu se, uglavnom, radi o pitanju po koju cenu (koju u
pravilu plaćaju drugi) smo spremni da rizikujemo izbijanje rata u ime sopstvenog
blagostanja i sigurnosti. U koncepciju primene ovakvih metoda moraju
da budu
uvršteni i pokazatelji problematike obrazovanja empatije. U okviru rasprave o
"globalnom učenju" ovome se posvećuje velika pažnja."
[Günther Gugel / Uli Jäger,
Friedenspädagogik nach dem Irak-Krieg: Kontinuität und neue Ansätze; in:
kursiv 4/2003]
[Početak
stranice]
|
