|
| |
 |
U sledećem odlomku iz
teksta autora Günther-a Gugel-a
(Ginter Gugel) i Uli Jäger-a (Uli Jeger) sa Instituta
za pedagogiju mira u Tübingen-u reč je o osnovama
mirovno-pedagoškog rada. One, s jedne strane, mogu da budu negativno određene
- protiv nasilja, ali i pozitivno - za
mir. Više sugestija za bavljenje pojmovima "rat", "mir", "nasilje" i
"konflikt" naći ćete u okviru Osnovnog kursa
2.
|
[Johan Galtung] |
"Od sredine
šezdesetih godina pedagogija mira se vraća na pojmove mira i nasilja koje je uveo
Johan Galtung. Norveški naučnik je predložio da se o nasilju govori uvek kada
budu povređene osnovne potrebe čoveka: preživljavanje, opšte stanje
tela, lični identitet ili sloboda da se odabere između dve mogućnosti.
Nasilje se upotrebljava svaki put kada se na ljude utiče u bilo kojem
smislu, što ima za posledicu da se oni ne razvijaju onako kako bi mogli da
se razvijaju (strukturalno nasilje). On spominje sledeći primer:
Životni vek od trideset godina nije se smatrao nasiljem u kameno doba,
ali životni vek od trideset godine u naše doba, koji je tako kratak zbog
ratova ili socijalnih nepravdi (ili zbog obe stvari) po našoj definiciji mora
da se označi kao nasilje."
Galtung je krajem šezdesetih godina napravio razliku između ličnog ili
direktnog nasilja s jedne i strukturalnog nasilja s druge strane, a danas
ide i korak dalje: "Danas, uglavnom, radim sa jednim trouglom - direktno,
strukturalno i kulturalno nasilje. Strukturalno nasilje povređuje potrebe
čovjeka, ali niko nije direktan počinilac, a time ne postoji ni neko ko je
u tom smislu odgovoran. Kulturalno nasilje je opravdavanje strukturalnog
ili direktnog nasilja kulturom." |
Ovakva upotreba ovih pojmova od
strane Johana Galtunga nije naišla samo na odobravanje, već i na kritiku koja
u novije vreme dolazi od strane "komisije za nasilje". Ovo je nazavisna stručna
komisija koju je savezna vlada [Savezne Republike Nemačke] ovlastila da sprovede
analize i da predloge za suzbijanje nasilja. Njihov "Izveštaj o nasilju" u
četiri toma pojavio se 1990. godine. Tokom istraživanja Komisija je
upotrebljavala uži pojam nasilja u čijem su središtu "forme fizičke prisile".
Komisija smatra da se uvođenjem pojma "strukturalno nasilje" pojam nasilja
proširuje do te mere da bi se svaka vrsta sprečavanja tog nasilja mogla opet
da se
okarakteriše kao nasilje.
Ograničavanje definicija nasilja usmerava potragu za uzrocima nasilja na
nedostatke i mane u ličnim karakteristikama počinioca i na nedostatke
socijalnih vaspitnih institucija (porodica, škola, dom) u kojima je boravio/boravila. Na ovaj način se politički konflikti pretvaraju u pravne. Ovakva
perspektiva onemogućava da se nasilje posmatra kao strategija delovanja onoga
koji najpre doživi nasilje na svojoj koži, da se nasilje analizira kao
reakcija na nasilje i da se razume iz kojih razloga je nasilje upotrebljeno i
na prvom mestu.
Nešto veću težinu imaju druge kritike koje su usmerene protiv "šireg"
pojma
nasilja. Profesor pedagogije Andreas Flitner ukazuje na to da prošireni pojam
nasilja vodi do nejasnoća i da se brišu različiti stepeni nasilja: "Ja se
zalažem za štedljivu i redukovanu upotrebu ovog pojma, ali ne želim da se moje
stanovište pomješa sa shvatanjem onih koji osuđuju upotrebu sile pre nego što
sagledaju celokupnu situaciju. Ovakvim načinom razlikovanja ne želim da
dovedem u
pitanje saznanja koja su razjasnila uske uzročno-posledične veze između
direktnog telesnog nasilja i upotrebe oružja - obe stvari su vrste loše upotrebe
sile. Samo ne želim da se istovremeno govori o različitim nivoima i načinima
delovanja i da se oni međusobno mešaju."
Ova kritika mora da se uzme sasvim ozbiljno. Ona sve one koji i dalje
upotrebljavaju širi pojam nasilja prisiljava na preciznost, jer se proširivanjem
pojma "nasilje" nisu smanjila očekivanja koja stoje pred mirovnim
vaspitanjem i obrazovenjem. S
pravom se ukazuje na to da se više radi o posmatranju zajedničkih delovanja i
stepena eskalacije na tri nivoa nasilja u prošlosti i iznalaženju mogućnosti za
prekidanje začaranog kruga nasilja.
Jednako kao kod tumačenja ustava neke zemlje i kod određivanja pojmova
postoji opasnost od političke instrumentalizacije. Definicije nisu samo
informacije o stanju stvari, već mnogo više predstavljaju pitanja moći. Interesi
koji leže iza toga mogu da se otkriju samo dijalogom i međusobnom sadržajnom raspravom
svih aktera.
Mirovno vaspitanje i obrazovanje nema svoje određenje samo kroz ovu negativnu odrednicu pojma nasilje
(protiv nasilja), već je određen i pojmom "mir". Međutim, sveobuhvatna
definicija onoga što znači mir ne postoji niti može da postoji. Mir se često
opisuje kao stanje, a pod tim se misli na odsustvo rata, to je "negativni
mir".
Međutim, ovo nije dovoljno - jer mir je, ipak, nešto više od odsustva rata, mir je
nešto više od oružja koje miruje: mir se definiše kao proces koji je usmeren ka
postizanju određenog cilja tokom čega se radi o tome da ljudi pokušaju svojim
angažmanom da doprinesu prevazilaženju konflikata te njihovom nenasilnom rešavanju
i da poštuju ljudska prava, socijalnu pravdu i demokratiju, te da
svakodnevno rade na ostvarivanju istih (pozitivni mir).
Po ovakvom shvatanju put je cilj, baš kao što je rekao i
Mahatma
Gandi. Ovaj proces ne može da se završi konačnim stanjem koje, kad se
postigne, više ne sme da se izgubi. Ako mir shvatimo kao proces, onda na osnovu odsustva rata može uvek
da se radi na ostvarivanju tog procesa.
 |
Motivacija mirovnog vaspitanja i obrazovanja počiva na mirovnim utopijama, koje su nastale
iz vizija ljudi koji su pokazali da snovi i nade mogu da se ostvare i da
nisu samo individualni, već da mogu da se povežu i sa političkim angažmanom.
Vizija
Martina
Lutera Kinga ("I
have a dream") ne dobija na značaju nabrajanjem nekakvih fantazija, već
nenasilnim koracima koji su preduzeti da bi se ova vizija ostvarila. Veoma
je, dakle, važno, i u smislu mirovnog vaspitanja i obrazovanja, da se ukazuje na neophodnost "Uzora". |
[Günther
Gugel / Uli Jäger: Gewalt muss nicht sein. Eine Einführung in friedenspädagogisches
Denken und Handeln. 3. Aufl., Tübingen 1997; Internetversion: http://www.friedenspaedagogik.de/themen/f_erzieh/fe3.htm]
[Početk
stranice]
|
