"(...) Mora da se shvati kako su male mogućnosti uticaja mirovnog vaspitanja i obrazovanja i kako su raznoliki i jaki drugi uticaji koji stoje nasuprot ciljevima mirovnog vaspitanja i obrazovanja. Na osnovu istraživanja znamo da na ponašanje ljudi ne utiče samo ponašanje njihovih roditelja, nastavnika i vaspitača, već i njihova svakodnevna iskustva i način na koji se pred njihovim očima rešavaju problemi kao i način na koji je organizovan društveni život u njihovoj zajednici.  

Iz tog razloga veoma je važno da smo svesni granica mogućnosti mirovnog vaspitanja i obrazovanja i da delujemo u okviru tih granica kako ne bismo gajili lažne nade i iluzije. Na primeru trenutnog pristupa politike i društva pojavi desničarskog ekstremizma među mladima u Nemačkoj sasvim je jasno kako je malo područje delovanja mirovnog vaspitanja i obrazovanja, čak i onda kada veliki deo društva osuđuje desničarski ekstremizam.  

Mirovno vaspitanje i obrazovanje ne može da reši osnovne probleme društva kao što su nedovoljna ili nepravedno raspoređena materijalna sredstva te zanemarivanje obrazovanja mladih. Mere koje mirovno vaspitanje i obrazovanje može da ponudi i da sprovede protiv pojave desničarskog ekstremizma još su više ograničene kada političari ne mogu ili neće da stvore prijatniju društvenu klimu za strance i izbeglice u Nemačkoj.

Mirovnom vaspitanju i obrazovanju se oduzima svaki značaj kada se milionski iznosi guraju u pedagoški sumnjive projekte koji pokušavaju da ponude brza rešenja problema. Svi pokušaji unapređenja zajedničkog suživota putem mirovnog vaspitanja i obrazovanja ostaju bezuspešni kada se umanjuju sredstva za prosvetiteljske kampanje ili za filmske projekte ili kada pokušava da se uštedi na obrazovanju nastavnika i nastavnica.  

Mirovnom vaspitanju i obrazovanju potrebni su povoljniji politički uslovi putem kojih će da se unapređuje institucionaliziranje mirovnog vaspitanja i obrazovanja i putem kojih će da se osigura sistemski i rad u kontinuitetu. Samo tada mirovno vaspitanje i obrazovanje ima šansu da razvije svoje delovanje. Ovo, nažalost, nije bio slučaj ni u dobrostojećoj Nemačkoj, tako da mirovnom vaspitanju i obrazovanju ne preostaje ništa drugo do da i dalje ukazuje na preteće situacije ili preteće razvoje situacija kako se na njih ne bi zaboravilo i kako ne bi pokušali da se potisnu, što bi imalo dalekosežne i negativne posledice. Mirovnom vaspitanju i obrazovanju preostaje još i to da imenuje odgovorne za pojedinačne negativne tokove u društvu i da ponudi alternativne predloge, te da deluje u pravcu malih i velikih promena."

[Günther Gugel / Uli Jäger: Gewalt muss nicht sein. Eine Einführung in friedenspädagogisches Denken und Handeln. 3. Aufl., Tübingen 1997; Internetversion: http://www.friedenspaedagogik.de/themen/f_erzieh/fe3.htm]

[Početak stranice]