Sledeći članak približiće nam pojam "strukturalne vlasti" o kojem se mnogo i žučno diskutuje: "Nasilje je ugrađeno u sistem vlasti, a izražava se putem nejednakog odnosa moći i nejednakih životnih uslova koje su rezultat toga (npr. nejednaka raspodela zarade, nejednaki uslovi za obrazovanje itd.). Galtung upotrebljava pojam "strukturalno nasilje" kao sinonim za socijalnu nepravdu. Tu se Galtungova analiza kosi sa kapitalizmom u zemljama u razvoju. Ta analiza odobrava borbu protiv nepravednih sistema, iako u tim sistemima ne može da se ustanovi upotreba direktnih mera tlačenja."

[Dieter Nohlen (Hrsg.): Lexikon Dritte Welt, Länder, Organisationen, Theorien, Begriffe, Personen, Reinbek 1991, S. 621-622]

Ako se Galtungovoj definiciji nasilja ("smetnja osnovnim ljudskim potrebama") doda i druga forma nasilja i četiri vrste potreba, dobijamo sljedeću tipologiju:

Devedesetih je godina Galtung proširio svoju tipologiju uvodeći još jedan pojam - kulturalno nasilje: "Pod kulturalnim nasiljem podrazumevam svaki aspekt kulture koji može da se koristi kako bi se opravdalo ili odobrilo strukturalno ili direktno nasilje. Plakati, krstovi, zastave, himne, vojne parade kao i svuda prisutni portreti vođa i junaka - sve ovo spada u kulturalno nasilje."

[Johan Galtung, Kulturelle Gewalt; in: Der Bürger im Staat 43, 2/1993, S. 106]

Ono što zahteva objašnjenje iz tipologije nasilja po Galtungu je poslednji red u tabeli - šta u ovom kontekstu znače pojmovi "eksploatacija A i B", "upad", "segmentacija", "marginalizovanje" i "fragmentacija". Galtung objašnjava:
"Da bismo diskutovali o kategoriji strukturalnog nasilja potrebna nam je pretpostavka o strukturi nasilja i potrebni su nam pojmovi-vokabular da bismo ustanovili u kakvom su oni odnosu prema kategorijama potreba. Po mom mišljenju eksploatacije je jezgro prototipske strukture nasilja. To znači da neki, tzv. topdogs (jači), iz interakcija koje se odigravaju u postojećim strukturama izvlače više dobiti od drugih, tzv. underdogs (slabiji).

Postoji 'nejednaka razmena' - ovo je, doduše, eufemizam za ono što se u stvarnosti dešava. Tzv. underdogs mogu da budu do te mere oštećeni da zbog toga umiru (od gladi ili zbog bolesti) - ovo je označeno kao ekspoatacija A. Drugi pojam - eksploatacija B označava da su underdogs prepušteni stalnom stanju bede, što prouzrokuje neuhranjenost i bolesti. Sve se ovo dešava unutar kompleksnih struktura i na kraju dugog lanca uzročno-posledičnih veza. 

Strukturalno nasilje ne ostavlja svoje tragove samo na ljudskom telu, već i na duhu i sećanju. Ostali pojmovi mogu da se shvate kao sastavni delovi ekspolatacije ili kao komponente koje postoje u strukturi. Njihova funkcija je da spreče obrazovanje i osvešćenje, što su dva osnovna uslova za uspešnu borbu protiv eksploatacije. 

Pomoću upada ostvaruje se "bombardovanje" svesti underdogs elementima topdog-ideologije, a upad u spoju sa segmentacijom za underdogs omogućava samo ograničen pogled na stvarnost. Ovo poslednje je rezultat dvaju procesa - marginalizovanja i fragmentacije. Time se underdogs sve više potiskuju na marginu društva, postaju nevažni i drže se odvojeni jedni od drugih.

Ova četiri pojama opisuju forme strukturalnog nasilja. Svi oni mogu da se povežu i sa pitanjem o polovima - čak iako se kod žena ne može da se ustanovi veća stopa smrtnosti ili rizika od oboljenja od nekih bolesti. Ukratko rečeno, eksploatacija i tlačenje su dve forme nasilja koje idu jedna uz drugu, ali nisu identične."

[Johan Galtung, Kulturelle Gewalt; in: Der Bürger im Staat 43, 2/1993, S. 107]

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]