Ovaj dijagram koji se više puta pojavljuje u okviru ovog Osnovnog kursa pokušava da na naučnoj osnovi u okviru pedagogije mira odredi odnose između rata i mira, nasilja i konflikta. Niz između rata i mira sadrži sva "agregatna stanja" koja mogu da vladaju u internacionalnoj politici. Pri tome je rat ekstremni slučaj koji karakteriše visok stepen upotrebe nasilja. Mir je drugi ekstremni slučaj koji karakteriše (potpuno) nenasilno rešavanje konflikata. Između ta dva ekstremna slučaja možemo da razlikovujemo mnogo "agregatnih stanja" u zavisnosti od stepena upotrebe nasilja. 

Od presudnog je značaja da se shvati da konflikti postoje uvek - kako u ratu, tako i u miru. Konflikti su osnovni i sastavni deo društvenog života i kao takvi ne predstavljaju problem. Oni u određenoj meri predstavljaju nevidljivu pozadinu prikazanog niza. Zbog toga se u mirovnoj politici, a samim tim i u pedagogiji mira, ne radi o tome da se spreče konflikti. To bi bio besmislen poduhvat. Ovde se radi o pokušajima da se konflikti rešavaju nenasilno. Drugim rečima - radi se o civilizovanju konflikta, što je i na slici prikazano kao tačka promene.

Sledeći tekst sa naučnog stanovišta obrađuje centralni pojam - konflikt:

"Pod konfliktom se u užem, objektivističkom smislu discipline istraživanja mira i konflikata podrazumeva nepomirljiva diferencijacija pozicija u nekoj stvari ili vezano za neku stvar - tzv. predmet konflikta. Ovaj predmet konflikta može da bude potpuno realan predmet - neka stvarčica oko koje se svađa dvoje djece i svako je želi za sebe. To može da bude i potpuno apstraktno pitanje oko kojeg se spore dve strane - da li bi pravo na prekid trudnoće trebalo da se reguliše zakonom. Konflikti su, u tom smislu, neodvojivo povezani sa društvenim životom i samim tim nešto sasvim "prirodno" - nisu, dakle, ni pozitivni ni negativni. Socijalni konflikti postaju vidljivi putem konfliktnog ponašanja barem jedne od strana u konfliktu. Ukoliko se obe strane u konfliktu ponašaju konfliktno dolazi do rešavanja konflikta. Tokom ovog procesa mora da se napravi razlika između nasilnog i nenasilnog rešavanja konflikta. Za konceptualizovanje konflikta Johan Galtung je 1978. godine predložio trougao kod kojeg ponašanje označavaju dva ugla trougla.  

Na trećem uglu stoji 'stav', dakle, stav/stavovi aktera prema predmetu konflika, prema drugim akterima i njihovom ponašanju u konfliktu. Primeri vrlo emocionalnih stavova su rasprava o zakonskom regulisanju prava na prekid trudnoće (unutrašnja politika) ili rasprava oko Jerusalema koji za sve aktere rasprave ima veliku simboličku vrednost (internacionalna politika). Zaoštravanje stava tokom konflikta dovodi do toga da se prilikom nasilnog rešavanja konflikta suparnik posmatra kao nečovek, da se omalovažava njegova čovečnost, da se njegova dela označavaju kao varvarska iako se možda objektivno uopšte ne razlikuju od dela 'ispravne' strane."

[Martin List u.a.: Internationale Politik. Probleme und Grundbegriffe, Opladen 1995, S. 111]

Sledeći tekst posvećen je tematici "Civilizovanje konflikta" ...

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]