Sledeći izvod iz teksta Michael-a Zürn-a (Mihael Cirn) sa civilizacijskim šestouglom predstavlja jezgro argumentacije istraživača mira Dieter-a Senghaas-a (Diter Zengas). Civilizacijski aspekt igra veoma važnu ulogu u poretku mira i rata.

Šta tačno znači pojam "civilizacija"? Senghaas je pokušao da da odgovor na to pitanje. Njegova teorija po kojoj se mir shvata kao civilizacijski projekat sažeta je u sledećem tekstu: 

"U ovom konfigurativnom razmišljanju uspešna vladavina u smislu postizanja, odnosno približavanja osnovnim i društveno priznatim vrednostima i miran suživot ljudi postaju jedno. Ciljevi vladanja su istovremeno i uslovi mira. "Civilizacijski šestougao" je sažetak Senghaas-ove teorije mira po kojoj različite svrhe države i ciljevi vladanja prema unutra markiraju red, a prema vani sposobnost postizanja mira. 

Sistem organizovanog nepostojanja mira može da se prevaziđe samo tokom tzv. projekta civilizovanja. Pri tome se kao najvažnija dimenzija projekta civilizovanja navodi posmatranje uslova koji u modernim industrijskim društvima zapadnog tipa osiguravaju unutrašnji mir. Senghaas-a je cilj da razvije širok pojam mira, a da ne zapadne u zamke koje sa sobom nose pojmovi "negativni mir" (odsutvo rata) i pojam "pozitivni mir" (odsutvo strukturalnog nasilja), doveo do civilizacijskog heksagona. Iz ove perspektive mir vlada kada je prisutna određena konstalacija uslova koji zavise jedan od drugog. 

Šest tačaka ovako postavljenog civilizacijskog heksagona možemo da opišemo na sledeći način: 

1) Ono što je važno za projekat civilizovanja je deprivatizovanje nasilja i oblikovanje (izgradnja) legitimnog monopola nad nasiljem. Bez "razoružavanja građana" ne može da se postigne trajni mir. 

2) Kontrola monopola nasilja i izgradnja pravne države su preduslovi koji moraju da se ispune, da ne bi došlo do despotske upotrebe javnog monopola nad nasiljem.

3) Porastom međusobne zavisnosti i deprivatizacijom nasilja dolazi do porasta kontrole afekata u međusobnim odnosima, što je Norbert Elias nazvao „procesom civilizovanja“. Posledica ovoga može da bude i prelaženje lokalnih granica što bi završilo sa osećajem "nacionalnog identiteta".

4) Time je ostvarena osnova za demokratsko učešće prilikom donošenja odluka.

5) Sledeći element je socijalna pravda. Materijalno bogaćenje pravne države je konstruktivni uslov za mogućnost ostvarivanja reda u njoj samoj, a samim tim i unutrašnjeg mira.

6) I konačno, konstruktivna kultura konflikta, spremnost na produktivno prevazilaženje konflikta i sposobnost kompromisa čine poslednju tačku heksagona.

Mir kao civilizacijski projekat time postaje težnja ka pravednom poretku. U tom smislu su uspešno sprovedeno civilizovanje i mir dva jednaka stanja. Ovako shvaćen mir nije prirodni poredak. "Na njemu, dakle, stalno mora da se radi." Ili drugačije rečeno: "Ako želimo da postignemo mir u smislu civilizovanja politike, onda moramo da pripremimo taj mir - Si vis pacem, para pacem.“"

[Michael Zürn: Vom Nationalstaat lernen, Das zivilisatorische Hexagon in der Weltinnenpolitik, in: Ulrich Menzel (Hrsg.): Vom Ewigen Frieden und vom Wohlstand der Nationen, Frankfurt am Main 2000, S. 21-25]

[Početak stranice]