|
| |
 |
Osnivanjem
Ujedinjenjih nacija 1945. godine dugi proces poštivanja rata u međunarodnom
pravu priveden je kraju: "Svest o razaranjima tokom Drugog svetskog rata
uticala je na to da se pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država u Povelji
Ujedinjenjih nacija (član 2 tačka 4) zabrani ne samo rat, već i bilo kakva
upotreba vojne sile, te su za regulisanje kršenja te odredbe predviđene
akcione mere u odlomcima VI i VII Povelje UN-a. Sa pravom se Povelja UN-a
naziva kopernikanskom promenom u oblasti međunarodnog prava." (Ernst-Otto Czempiel).
|
Više informacija što se tiče međunarodnog prava kao mirovne strategije:
Nastanak i razvoj međunarodnog prava
Više informacija što se tiče "međunarodne organizacije" kao mirovne strategije:
Nastanak i razvoj međunarodne organizacije
Na sledećoj slici vidite skulpturu koja se nalazi ispred zgrade Ujedinjenih
nacija u Njujorku:
Zabrana
nasilja UN-ovom Poveljom
"Opšte međunarodno pravo strogo zabranjuje pretnju ili upotrebu sile
usmerenu protiv druge države. Ovaj princip nalazi se u članu 2 tačka 4 Povelje
Ujedinjenih nacija. Time se sve države članice obavezuju
„da u svojim internacionalnim odnosima izbegavaju svaku pretnju ili
upotrebu sile usmerenu protiv teritorijalne nepovredivosti ili političke
nezavisnosti druge države ili da pretnju ili upotrebu sile koriste u bilo koje
druge svrhe koje ne odobravaju Ujedinjene nacije“.
Povelja pojam "sila" ne tumači identično sa pojmom "rat" u tehničkom
smislu. Pod nasiljem se u smislu statuta podrazumeva oružana, odnosno vojna
sila. Zbog toga zabrana nasilja uključuje i svaka druga nasilna dejstva poput
intervencija, vojnih represalija ili sporadičnih povreda granica. Stavkom o
zabrani
nasilja se ne isključuje pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu i u tom
slučaju neće biti preduzete mere od strane Veća sigurnosti."
[Auswärtiges Amt
(Hrsg.): ABC der Vereinten Nationen, Berlin 2000, S. 48]
[Početak
stranice]
|
