|
| |
Nasilje predstavlja centralni kriterijum
razlikovanja niza mira i rata koji se stalno predstavlja u okviru ovog
Osnovnog kursa. Nasilno rešavanje konflikta prikazano je na levoj strani niza, a mirno rešavanje konflikta na desnoj strani. Šta, zapravo,
znači kada kažemo da se konflikt rešava nasilno? Ako se konflikt pokušava
rešiti ratom, onda je sve relativno jasno. Ono što je malo teže objasniti je
tačka promene, tzv. civilizovanje konflikta koje se nalazi na samoj
sredini niza i dolazi nakon ekstremne forme rešavanja konflikta - rata.
Nasilje je fenomen koji ne može
sasvim jasno da se definiše i ograniči ni u svakodnevnom životu, ali ni u naučnoj
terminologiji. Ako se u medijima (televizija ili novine) govori o nasilju, onda
se uglavnom radi o sledećim aspektima nasilja:
 |
nasilni kriminal (pljačke i
ubistva), koji se dešava uglavnom u velikim gradovima, a počinioci su u 90%
slučajeva muškarci; |
|
vandalizam - uništavanje stvari
sa predumišljajem; |
|
huliganstvo - nasilno ponašanje
na koncertima, fudbalskim utakmicama i drugim masovnim manifestacijama;
|
|
nasilje nad strancima -
nasilje s ciljem usmereno ka određenom delu stanovništva; |
|
nasilje između uličnih bandi
- nasilni sukobi između dveu ili više bandi-rivala;
|
|
politički motivisano nasilje. |
[Günther Gugel, Seminar
Gewaltprävention, Institut für Friedenspädagogik Tübingen, 2003]
Nasilje je
očigledno kada se pojavljuje u formi direktnog fizičkog nasilja, kada jedan
čovek povređuje ili ubija nekog drugog. Ali u slučaju kada konzumentske
navike ljudi u industrijskim državama vode do velike upotrebe energije, čime
se zagrijava atmosfera Zemlje i povećava nivo mora, što opet vodi do
potapanja manjih otoka čime njihovim stanovnicima biva uništeno mesto na
kojem žive, onda se u svakodnevnom govoru ne upotrebljava pojam "nasilje".
Zbog toga je disciplina istraživanja mira i konflikata pokušala da razvije
nešto širi pojam:
"Krajem šezdesetih godina Johan Galtung je uveo pojmove personalnog i
strukturalnog nasilja, a ovu je tipologiju proširio devedesetih godina
pojmom "kulturalno nasilje". Prilikom personalnog nasilja žrtve i počinioci mogu sasvim jasno
da se definišu. Stukturalno nasilje proizvodi žrtve, ali
počinioci nisu druge osobe, već specifične organizacijske ili društvene
strukture ili uslovi života. Pod kulturalnim nasiljem se podrzumevaju
ideologije, ubeđenja, predanja i razrađeni sistemi opravdavanja putem kojih
se omogućava i opravdava personalno i strukturalno nasilje. Po Galtungu, o
nasilju možemo da govorimo kada se na ljude vrši bilo kakav uticaj koji im
onemogućava da se telesno ili duhovno razviju onoliko koliko bi to u
normalnim uslovima (bez spomenutog uticaja) bilo moguće."
[Günther Gugel, Seminar
Gewaltprävention, Institut für Friedenspädagogik Tübingen, 2003]
Galtungov pojam "stukturalno nasilje" je
osnovna polazna tačka diskusije o nasilju u disciplini istraživanja mira i
konflikata. Mnogi su se složili s njim jer je proširio i "otvorio" pojam
"nasilje", a time i omogućio da se vide rezultati anonimnih struktura koje
dovode do nasilja (glad u zemljama Trećeg sveta). Međutim, on je bio
izložen i oštroj kritici jer je uvođenje pojma "strukturalno nasilje" dovelo
do preterane upotrebe pojma "nasilje" - sve u svetu što neko smatra
nepravdom biva označeno kao nasilje. |
|
Pojam "nasilje"
mora da se oceni kao ključni pojam kojim se označava društvena pojava
sa različitim posledicama, da bi se uopšte moglo da se raspravlja o
problematici mira i rata. Jer "rat" definišemo kao upotrebu
organizovane vojne sile, a minimalna definicija "mira" je odsustvo
toga. Nasilje o kojem je reč u ovom kontekstu predstavlja samo mali
isečak iz veoma širokog pojma "nasilje" - radi se o direktnom
nasilju, fizičkoj sili koja je usmerena ka uništavanju osoba i
stvari. Opis direktnog nasilja počiva na odnosu subjekat-objekat.
Žrtva (objekat) trpi nasilje počinioca (subjekat).
U novije vreme u jeziku se odomaćio pojam nasilja koji
označava samo jednu tačku širokog polja "nasilje" i kojim
se upućuje samo na
fizičko nasilje. Ovo je tačno samo ukoliko nasilje
protumačimo kao
delovanje koje uključuje fizičku ili psihičku prisilu, kao pojam koji
označava akcije konkretno identifikovane osobe. Međutim, još je Karl
Marx (Karl Marks) u svojoj Diskusiji o pojmu "nasilje" ukazao
na to da nasilje može da se ukoreni i u društvenim strukturama i
odnosima, te da manifestovano ili latentno putem državnog i društvenog
poretka prodire u političke i socijalne odnose. Ovakvo nasilje, kod
kojeg kao počinilac ne može više da se identifikuje konkretna individua
i koje se više odnosi na totalitarnost društvenih struktura, nazivamo
strukturalno nasilje.
[Reinhard Meyers: Grundbegriffe, Strukturen und theoretische
Perspektiven der Internationalen Beziehungen, in: Bundeszentrale für
politische Bildung (Hrsg.): Grundwissen Politik, 2. Aufl., Bonn 1993,
S. 280-282] |
|
Druge sugestije za bavljenje
pojmom "nasilje":
"Namerno
korištenje fizičke sile ili nasilja protiv sebe, druge osobe ili protiv
društva koje rezultira ili ima velike šanse da rezultira nanošenjem
povreda, psihičke štete, suzbijanjem razvoja ili smrću."
[Definicija nasilja po WHO (Svjetska zdravstvena organizacija) World
report on violence and health, Genf 2002, S. 5] |
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
