|
| |
Sledećim tekstom prikazana je
geneza pojma "mir" od ranog doba do današnjice:
"Norma
mira zahteva odsustvo rata. Ali ova norma zahteva i nešto više. Mir je i
'izvor, stvaralac, hranitelj, zaštitnik svega dobrog na zemlji i nebu...'. Mir nije samo preduslov za održanje egzistencije čoveka, mir je uslov za razvijanje
čoveka. Tako je mir opisan i u klasičnom judaizmu i to sa eksplicitnim osvrtom
na društvo.
Pojam "Šalom" iz
Starog zaveta bio je napre pojam karakterističan samo za Stari
zavjet, koji je definisao dogovor između Boga i čoveka. Ako je
ovaj pojam uopšte bio politički realno određen, on
je pored održanja egzistencije
i to garantovanjem sigurnosti sadržavao i zahtev za razvijanjem
egzistencije u formi održanja i unapređenja zdravlja, ishrane i blagostanja.
Ovakvu vezu možemo da nađemo i u starijoj istoriji - kod Egipćana i Sumerana. Ako
himne koje se nalaze u grobnicama i na tronovima faraona ne shvatimo kao
opisivanje tadašnjeg društva, već kao formulisanje političkih normi, naći
ćemo istu vezu sigurnosti (od napada spolja) i mogućnosti za razvoj, koje je
trebalo da obezbedi društvo u kojem pojedinac živi uklanjanjem samovolje,
tlačenja i pljačkanja.
U jednoj sumerskoj himni kaže se da je kralj taj koji se brine za sigurnost
i to odstranjivanjem neprijatelja, nabavljanjem žita, masti i mleka i
obezbeđivanjem pravde, te da kralj daje mogućnost "pravednima da
zauvek postoje". Sigurnost od napada spolja bila je gotovo uvek povezana
sa tlačenjem i ubijanjem neprijatelja, što je odgovaralo stanovištima tog
doba.
Isto važi i za Stari zavet, čiji se delovi po
Isaiji 2, 2-5 i po
Miheju 4, 1-3 uvek i iznova citiraju, ali nepotpuno: Postaće narodi koji
će "svoje mačeve da iskuju u plugove, a svoja koplja da pretvore u vretena.
Jer neće postojati narod koji svoj mač diže protiv drugog naroda i oni više
neće znati značenje rata."
|
|
"Dolf Sternberger (Šternberger) je napravio razliku između
političkog pojma 'mir' i pojma
'mir' koji je bio
karakterističan za Stari zavjet. Najuzvišenija forma mira iz
Starog zavjeta bila je vizija proroka
Isaije (11, 6-7) o vukovima koji spavaju sa jaganjcima, o kravama i medvjedima koji
pasu zajedno i o lavovima koji jedu slamu. Mir nije samo
pauza između dva rata, već je on sretna posljedica potpune
transformacije svijeta. Političko značenje pojma "mir" po Sternberger-u
ne može biti ovakvo, jer on ne misli da se tako nešto može
postići političkim sredstvima. Pojam mira karakterističan za Stari
zavjet, po njemu počiva na jedinstvu -
communio, a
politički na dogovoru - communicatio. Mir iz Starog
zavjeta se
može postići samo promjenom, a za politički je dovoljan
sporazum. Koristeći se jezikom Starog
zavjeta, to bi se reklo:
politika ne može izmijeniti prirodu vukova, medvjeda i lavova, ali
im može nametnuti ograničenja i dati im ograničene oblasti, a
ponekad ih čak može i zatvoriti u kaveze. Ako politika, umjesto što
pokušava promijeniti ove životinje, pokuša da promijeni njihovu
prirodu, postaće totalitarna."
[aus:
Iring Fetscher/Herfried Münkler (Hrsg.): Politikwissenschaft,
Begriffe - Analysen - Theorien, Ein Grundkurs, Reinbek 1985, S.
288] |
|
Preduslov koji bi trebalo
da se ispuni da se ostvari ovakav mir stoji u rečenici
ispred: A Gospod će da sudi i strašnom kaznom "da kazni mnoge narode". Potpuni
poraz neprijatelja Izraela predstavlja kraj ovog mira. Mir će
da obezbedi moć
Gospoda koji će da obezbedi i održanje pravednosti unutar države.
Tek je Novi zavet uveo ovde sasvim radikalano suprotno
stanovište koje se
odnosi na poziv da volimo svog neprijatelja. Ipak, sve ovo mora da se razume u
okviru Novog zaveta koji upotrebljava pojam mira koji uopšte nije politički i
čak se više oslanja na religiju nego pojam "mir" u Starom
zavetu. Ovaj
pojam u Novom zavetu nema nikakvog odnosa prema razvijanju zemaljske
egzistencije i odnosi se samo na odnos između čoveka i Boga.
U terminu "eirene", koji se koristio kao
ime za grčku boginju mira,
sasvim se
jasno vide veze između očuvanja sigurnosti i bogatstva, blagostanja, zdravlja i
postojanosti. I pojam "mir" u islamu povezuje sigurnost (spolja) - pobedom nad
neprijateljem - sa pravednim šansama za razvoj unutar društva. Kada je Konfučije
imenovao tri principa dobre vlade - dovoljno hrane, dovoljno vojnika i dovoljno
poverenja, zapravo je ne upotrebljavajući pojam "mir" povezao ciljeve održanja
i razvijanja ljudske egzistencije.
Povezanost oba ova pojma vidljiva je i početkom Srednjeg veka kod
Avgustina. On u tom pojmu vidi "mirovanje reda" (tranquillitas ordinis),
kojim se regulišu mogućnosti za razvoj ljudske egzistencije,
ali i garantuje
sigurnost i zaštita ove egzistencije od udara spolja.
Početkom Srednjeg veka, a posebno
docnije, u Novo doba odstupa se od integrisanog
pojma "mir". On se, pre svega pod uticajem međunarodnog prava, redukuje na
međudruštvenu oblast, dok izdvojeno ostaje osiguravanje uslova za
razvoj unutar društva. Tokom obrazovanja teritorijalnih država i u doba
apsolutizma uslovi za ravoj unutar
društva nisu igrali veliku ulogu, a na njih počela
da se obraća pažnja kada su prosvetiteljstvo i Francuska revolucija
naglasili njihove vrednosti i značaj.
Norma razvijanja egzistencije se potom vezivala za druge pojmove - za pojam
"blagostanja" (pravedna raspodela materijalnih dobara) i za pojam "demokratija"
(pravedna raspodela prava participacije). Time je pojam "mir" sve više bio
rezervisan za međudruštvene odnose i redukovan na održanje egzistencije.
Tek nakon Drugog svetskog rata razvijanje egzistencije počinje da se kao
sastavni deo vraća u pojam "mir". Razlog za to bila je povećana zavisnost
država
jednih od drugih i smanjivanje distance među njima. Norma razvijanja
egzistencije se tako značajno proširila i uključivala je i ljude iz druge
političke jedinice (države)."
[aus: Ernst-Otto Czempiel:
Friedensstrategien, Systemwandel durch Internationale Organisationen,
Demokratisierung und Wirtschaft, Paderborn 1986, S. 44-46]
|
Mir
nije odsustvo rata. Mir je vrlina, to je stanje duha, težnja ka dobru,
povjerenje, pravednost – Spinoza |
[Početak
stranice]
|
