"Ne postoji put ka miru. Sam mir je put" - ovaj moto Mahatma Gandi naznačava pragmatično shvatanje mira. Nešto konkretniji je sledeći citat: "Ti se pobrini za sredstva, a svrha će da se pobrine za sebe." Za Gandija su, znači, bitna sredstva - nenasilno ponašanje i delovanje, a ne bavljenje svrhom i ciljem - traženjem (utopijskog) mira do kojeg će svakako da se dođe u budućnosti.

U ovom Osnovnom kursu nekoliko puta se upotrebljava dijagram po kojem je sila (nasilje) kriterij za podelu niza između mira i rata. Put do "maksimalnog" mira obeležen je različitim stepenima kooperacije i integracije, ali taj mir ne može da se definiše kao čvrsto agregatno stanje, već kao regulativna ideja ili (pozitivna) utopija.

Ono što ostaje kontroverzno je pitanja kada počinje mir. Ili drugačije formulisano: "Šta to znači kada se kaže da je nasilje prestalo?" Ovim pitanjem i pojmovima "direktnog, strukturalnog i kulturalnog nasilja" bavi se odlomak "Nasilje" u okviru ovog kursa. Što se tiče pobližeg određivanja pojma "mir", ustalilo se razlikovanje između "pozitivnog" i "negativnog" mira. Sledeći tekst Ernst-Otto Czempiel-a (Ernst Oto Čempil) objasniće nam šta se podrazumeva pod ovim pojmovima.

Na neki način ova odrednica je bliska negativnom pojmu mira koji mir označava kao ne-rat. Ova odrednica mira zadovoljava se činjenicom da ne vlada rat. Pri tome se, doduše, ne misli samo na odsustvo rata već i na odsustvo drugih nenasilnih radnji koje podržavaju rat. Iz ovog logičnog razmišljanja rodio se tzv. negativni pojam mira. Ako se ovaj pojam shvati ozbiljno, onda to ima za posledicu da pozitivnom miru može da se pripiše čisto nominalistička diskusija. Da se trajno spreči rat znači da se trajno primenjuju mirna rešenja konflikata. Ukoliko se ovo ostvari - onda vlada mir.  

Ovakva odrednica ne diskriminira svaku formu sile, već samo organizovano vojno uništavanje fizičke egzistencije čoveka. Ovakva odrednica mira se nikada nije - niti se sad - usmeravala ka ostvarivanju nenasilnog društva ili, teološki rečeno, razrešenju ljudi. Ovom odrednicom je samo jasno dato do znanja šta se podrazumeva pod pojmom mir, naime nepostojanje rata. A šta je drugo nepostojanje rata do stalno odsustvo upotrebe organizovane vojne moći? Međutim, to ne uključuje i pripremanje za rat i spremnost da se već u sledećoj minuti otpočne rat, jer biti spreman na rat i pripremati se za njega ne znači da je rat prisutan. Političke posledice ovakve odrednice mira su i više nego vidljive u današnjem društvu.

Kao mir se označava proces unutar internacionalnog sistema čija je karakteristika da teži ka mirnom i nenasilom prevazilaženju sukoba i konflikata. Pojam bi mogao da se zadovolji i sledećom definicijom: Mir postoji ako konflikti u internacionalnom sistemu tendenciouno pokušavaju da se reše mirnim putem umesto upotrebom organizovane vojne sile.  

Ono što može da stoji nasuprot negativnom i pozitivnom pojmu mira može da se predstavi u stepenima.  Taj proces kao conditio sine qua non počinje odstranjivanjem organizovane upotrebe vojne sile, a nastavlja se kao proces razgradnje nasilja i pravedne podele."

[Ernst-Otto Czempiel: Friedensstrategien, Systemwandel durch Internationale Organisationen, Demokratisierung und Wirtschaft, Paderborn 1986, S. 11, 35-37, 51]

Ernst-Otto Czempiel (Enst Oto Čempil) smatra da nije uredu da se govori o ratu i miru kao o određenim stanjima, već da je reč o nizu koji se - kako se vidi na sledećoj slici - nešto razlikuje od već pomentutog niza:   

Polazna tačka je tzv. negativni pojam mira: mir je odsustvo rata, a rat može da se definiše relativno tačno kao "organizovana upotreba vojne sile". Ono što je važno je razlikovanje između pojedinačnih faza i stepena mira koji nastupaju nakon toga, pri čemu se granična stanja, kao na primer Hladni rat, ubrajaju u oblast mira, ali sa izuzetno malim stepenom mira.

Sledeća razlika u odnosu na niz koji već poznajemo je u tome što se uvodi još jedan kriterijum pored stepena (ne)nasilja, a to je "porast pravednosti", te se i po ovom kriterijumu određuju faze i stepeni mira. Time se ukazuje na usku vezu između mira i pravednosti. 

Druge sugestije za bavljenje pojmom "mir":

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]