|
| |
Sledeći tekst Herfried-a Münkler-a (Herfrid Minkler) sažetak je doprinosa
istraživanja ljudskog ponašanja diskusiji o ratu i miru:
"Na prvi pogled se čini da su rat i mir dva sasvim jasno odvojena i
različita politička stanja - vlada li mir, onda nema rata i obratno. (...) Rat i
mir su, prema tome, odvojeni jedan od drugog objavom rata i mirovnim sporazumom,
dva isključiva politička stanja, od kojih uvijek vlada jedno - rat ili mir, jer
trećeg nema. Ipak, već sam pojam "hladni rat" ukazuje na to da je politička
svakodnevica mnogo kompleksnija od binarne konstrukcije rata i mira. (...)
Već i površna analiza konflikata od kraja Drugog svetskog rata ukazuje na to da
su rasli sukobi čije su karakteristike bile ispod standarda "ratnih pravila".
"Klasični ratovi", kao što su to ratovi na Bliskom istoku između Izraela, Sirije,
Egipta i Jordana, postali su rijetki.
 |
Da li se, onda, pri
pravljenju razlike između rata i mira radi samo o pravnoj fikciji? Neke
teze istraživača ponašanja, etologa, dokazuju upravo to.
Etologija - naučno posmatranje ljudskog i životinjskog ponašanja -
spominje razvoj agresija na čijem krajnjem polu stoji rat. Tako je Irenäus Eibl-Eibesfeldt
(Irenojs Ebil-Ebesfeld) odvojio rat od ostalih formi unutrašnje agresije
definišući ga kao 'oružani sukob grupa', ali stanje ne-rata koje je on
opisao teško može da se shvati kao mir. U etologiji ne postoji striktno razlikovanje između rata i
mira. Ova nauka polazi od toga da funkcionalna podela nedovoljnih
prirodnih bogatstava
predstavlja najvažniji, ako ne i odlučujujući faktor agresije do koje
dolazi zbog instiktivnog samoodržanja i prirodne selekcije (isključivanje
slabih i bolesnih iz procesa razmnožavanja). |
Isto to važi i za rat. Eibl-Eibesfeldt
kaže: "Rat ne može da se poveže ni sa kakvim izopačenim, iskrivljenim ili
životinjskim instinktom, niti sa nekrofilijom ili nekom drugom patološkom
greškom ljudskih instinkta. Ne radi se o bespotrebnom skretanju sa koloseka,
već o jednoj formi agresije koja je specifična za ljude i uz pomoć
koje se ljudske grupe bore za zemljište i prirodna bogatstva.“
Etologija istovremeno ukazuje na instinktivno zaziranje od ubijanja koje je
prisutno kod ljudi i životinja, te na socijalne rituale ograničavanja
konflikata, kao što je izbegavanje korištenja oružja opasnog po život ili
progona raseljenih lica. (...). Za Eibl-Eibesfeldt-a je razvoj ratnog naoružanja
predstavljao odlučujući korak pri promeni funkcije agresije: "Oružje je, zasigurno, bilo odlučujući faktor
u razvoju destruktivne agresije. Tehnika
oružja je na neki način i do određenog stepena pomerila urođene granice
saosećanja. Brz udarac oružjem može da onesposobi i ukloni nekog čoveka
pre
nego što on dobije priliku da odgovarajućom gestom potčinjavanja apeluje na našu
svest i zatraži sažaljenje. Pomeranje granica saosećanja je još veće
kada ubijanje uspeva sa distance, na primer pogotkom strele“.
Dakle, sa stanovišta istraživača ponašanja rat i mir su metaforički pojmovi za
stanja koja ne mogu jasno da se razgraniče. Radi se o nizu
suzdržane ili pojačane agresije pri čemu razvoj tehnike naoružanja (i vojnih
vežbi, čime se isključuje instinkt za bežanjem) umanjuje instinktivno
saosećanje i čini rat instinktivnom formom unutardruštvenog konflikta."
[Krieg und Frieden, Herfried Münkler,
in: Iring Fetscher/Herfried Münkler (Hrsg.), Politikwissenschaft. Begriffe -
Analysen - Theorien, Ein Grundkurs, Reinbek 1985, S. 280-281]
[Početak
stranice]
|
