Demokratizacija kao mirovna strategija

"Na koji način mora biti organizovano društvo da ne bi upotrebljavalo silu u svojim odnosima sa drugim društvima? Na ovo pitanje Kant je dao jedan savim jasan, klasičan odgovor: Takvo društvo mora da ima republikanski sistem vlasti, koji pravi podelu među vrednostima političke participacije u građanskom društvu. Ako o vanjskoj politici ne budu odlučivali knezovi i kraljevi nego oni koji moraju da snose posledice te vanjske politike, onda neće ni biti rata, jer će svi dva puta da razmisle pre nego što započnu tu lošu igru. 

U Ženevi je 1867. osnovana organizacija 'Ligue Internationale de la Paix et de la Liberté' (Liga internacionalnog mira i slobode) čije samo ime govori o vrednostima za koje se zalaže. Ova liga je za svoj slogan iskoristila saznanja i vrednosti liberalizma: 'Si vis pacem, para libertatem' i nije se bez razloga oslonila na Kantovo učenje. A da li je na kraju 19. veka kvalitet vladajućeg sistema zaista mogao da se meri samo po slobodama koje je priznavao Kant? Nije li 'potpuno pravedan građanski Ustav' (Kant) morao da se nadoveže na pravednu raspodelu vlasti? 1885. godine Liga mira i slobode je svom sloganu dodala i ovo: 'Si vis pacem, para libertatem et iustitiam.'

Time je veza između sistema vladavine i mira bila sasvim jednostavna, ali i u potpunosti opisana. Ako je vladajući sistem pokazivao karakteristike slobode i sudelovanja građana u procesu odlučivanja s jedne strane, a sa druge još bio i socijalno pravedan, onda se iz svega toga automatski proizvodio mir. Mir je u takvom sistemu vlasti imao svoju osnovu."

[Ernst-Otto Czempiel: Friedensstrategien, Systemwandel durch Internationale Organisationen, Demokratisierung und Wirtschaft, Paderborn 1986, S. 121-124]

[Početak stranice]