|
| |
Sledeći tekst autora Lothar-a Brock-a (Lotar Brok) ukazuje na neke nejasnoće
u vezi sa pojmom "mir" i predlaže
"nenasilno društvo sveta" kao cilj koji ne može da se ostvari, ali čijem
bi ostvarenju trebalo da bude podređeno naše delovanje:
"- Mir znači ćutanje oružja. Ali koliko dugo? Da li mir vlada tek onda
kada se završio i poslednji rat na zemlji? Ima li sve neko drugačije značenje
od pukog poluvremena - perioda između dva prekida vatre?
- U miru je život pojedinca i celog naroda zaštićen od otvorene upotrebe vojne
sile. A da li je zaštićen i od drugačijih formi nasilja? Da li mir vlada tek
onda kada vlada i pravda?
- Čini se da je u zapadnoj Evropi rat prevaziđen. Ali da li ovde mir može
da bude
stalno stanje kada se na drugim mestima konflikti rešavaju nasilno? Da li mir može
da se podeli ili može da postoji samo svetski mir?
(...) U svakodnevnom razgovoru, ali i prilikom akademskog bavljenja pojmom "mir"
pokušava da se premosti nejasnoća tog pojma korištenjem atributa - govori
se o pravom, pozitivnom, večnom miru, ali i o negativnom, nedovoljnom ili
o grobnom miru. Time se ne rešava problem, već se
samo zaobilazi.
Ostanimo kod reči mir i poteškoće da se od ove reči napravi pojam. Pri
tome moramo da ispunimo tri zahteva: naš pojam mir ne bi smeo da bude samo
ideološki kolosjek ka sledećim ratovima, on treba da bude
instrumentalizacija za opravdanost postojeće vlasti (ostvarenje mira) i
treba da u sebi sadrži realne istorijske i sadašnje razvoje da ne bi
postao samo želja. |
|
"Iz
predanja se mogu izvući dve okosnice: ili će mir biti
prihvaćen kao kosmički poredak, kao predistorijski izraz svetskog
poretka koji svoje poslednje utočište ima prvo kod Boga, a onda u
razumu čoveka, što je posledica sekularizacije političkog
razmišljanja i doba reformacije -
ili ćemo mir prihvatiti kao izraz ljudske volje, kao racionalno
opravdani politički i kulturalni proizvod, kojem su za održanje potrebni
sporazumi isto kao i zaštita od nasilja. Ovakvom dualnom
argumentacijom je povezano pitanje odnosa između mira i pravednosti, pax
i iustitia:
Ili je pravednost nadređena miru, a on je njen prirodni plod, ili
je društveno-politički mirovni poredak moguć tek vladavinom javne moći
- pri čemu pravednost kao princip legitimacije datog društvenog
poretka, koji svakom dodjeljuje njegovo i koji je nadređen miru, nije
uopšte moguća bez mira.
U kontekstu prve sekvence argumentacije rat se čini kao prekid, kao
smetnja prirodnom miru: bellum
ruptura pacis. Dok je kod druge argumentacije rat posledica
ljudske greške i grešne slobode mišljenja, ali i istovremeno
predstavlja normalno unutrašnje i društveno stanje. Mir je odustvo
rata: pax absentia belli."
[Reinhard Meyers: Grundbegriffe, Strukturen und theoretische
Perspektiven der Internationalen Beziehungen, in: Bundeszentrale für
politische Bildung (Hrsg.): Grundwissen Politik, 2. Aufl., Bonn 1993,
S. 285-286, 291] |
|
Za ostvarivanje ovih zahteva
potrebno je da se ne posmatra mir kao stanje socijalnog sistema već kao
"približavanje beskonačnosti" cilja, čiji se konkretni sadržaj može
da se odredi
istorijskim kretanjima i koji zbog toga ne može da se principijelno definše.
Ipak, on dozvoljava kritičku raspravu o postojećim odnosima i identifikovanje
polaznih tačaka na putu daljih promena u cilju očuvanja mira.
Kao konačan cilj "naših snova" možemo da postavimo "nenasilno društvo sveta" koje
istovremeno nije društvo u kojem ne postoje konflikti, već društvo koje
konflikte prevazilazi bez upotrebe ili pretnje upotrebom sile."
[Lothar Brock: "Frieden".
Überlegungen zur Theoriebildung; in: Volker Rittberger (Hg.): Theorien der
internationalen Beziehungen, PVS-Sonderheft 21/1990, S. 72]
|
Za osnovno održanje
čoveka ekološka ravnoteža ima isto značenje kao zbir preživljavanja +
blagostanja + slobode + identiteta. Zbir svih pet elemenata
definiše "mir".
[Johan Galtung, Kulturalno nasilje; Der Bürger im Staat 43,
2/1993, S. 107] |
[Početak
stranice]
|
