Pri istraživanju uzroka rata na nivou individue u središtu pažnje stoji teorija agresije. Kao i prilikom detaljnijeg bavljenja pojmom "nasilje" (vidi odlomak "Nasilje") i kod naizgled jednoznačnog pojma "agresija" može da se ustanovi mnogo karakteristika. Sledeći tekst bi trebalo da nam na neki način približi ovaj pojam: 

"Uže definicije pod pojmom "agresija" podrazumevaju u suštini uskraćivanje i nanošenje štete i bola sa određenim ciljem (na primer: povređivanje ili ubijanje drugih ljudi, pretnje, uvrede i degradiranja). U svakodnevnom životu pojam "agresija" upotrebljava se u ocenjivačkom smislu. Reći nekome da se ponaša agresivno, ne znači samo opisati njegovo ponašanje, već je, u većini slučajeva, ovo primedba na račun njegovog ponašanja. Istraživanja su pokazala da se ponašanje drugih ljudi češće naziva agresivnim nego sopstveno ponašenje, te da ljudi nerado govore o agresiji kada smatraju da je njihovo ponašanje koje drugima nanosi neku vrstu bola opravdano ('opravdane' vaspitne mere itd.).

U vojno-političkom se smislu pojam "agresija" spominje kada pokušava da se okrivi druga strana da je neopravdano napala, dok se sopstvene aktivnosti - iako su i one usmerene na ubijanje i onesposobljavanje neprijatelja - nazivaju odbranom. Poznato je da se u takvim slučajevima svaka od strana opravdava odbranom, dok se krivica za agresiju prebacuje suprotstavljenoj strani. Na sličan način upotrebljava se i pojam "nasilje" (...).

I nasilje, kao i agresija, označava uskraćivanje i nanošenje štete i bola sa određenim ciljem. Ovi pojmovi su veoma bliski jedan drugom, s tom razlikom da o nasilju govorimo uglavnom kod teške i posebno fizičke agresije, ali ne i ukoliko su u pitanju psovke ili agresivni pogledi. To znači da je nasilje podvrsta agresije."

[Aggression ist nicht gleich Aggression. Ein Überblick aus psychologischer Sicht, Hans-Peter Nolting,  in: Der Bürger im Staat 43, 2/1993, S. 91-92]

Kako može da se objasni agresivno ponašanje?

U psihologiji se razlikuju tri objašnjenja: teorija nagona, teorija frustracije i teorija učenja. Na posebnoj stranici možete da našete izvod iz teksta koji objašnjava osnove ove tri teorije te daje podsticaj za razmišljanje kako bi moglo da se smanji agresivno ponašanje [... do stranice "Objašnjenja"].

Ova objašnjenja tiču se individualne agresije. Mora da se napravi razlika između individualne agresije i učešća individue u kolektivnoj agresiji, što je centralni aspekt istraživanja uzroka rata.

Razlike između individualne i kolektivne agresije

"Individualna agresija i učešće individue u kolektivnoj agresiji ne mogu da se psihološki izjednače. Prilikom učešća u kolektivnoj agresiji pojedinac je izložen sasvim drugačijim sitiuacijama - stimulirajućem ponašanju drugih osoba. Ovakav uticaj omogućava da ljudi rade stvari kakve samostalno verovatno nikada ne bi radili. Pojedinačne razlike između individualne i kolektivne agresije su prikazane na tabeli koja sledi, ali nije obavezno da se u svakom pojedinom slučaju pojave sve spomenute karakteristike kolektivne agresije. Tako, na primer, kod 'spontanih' uličnih nemira nedostaju komandne strukture."

[Aggression ist nicht gleich Aggression. Ein Überblick aus psychologischer Sicht, Hans-Peter Nolting, in: Der Bürger im Staat 43, 2/1993, S. 94]

[Početak stranice]