"Učenje radi sticanja znanja pretpostavlja veome široko opšte obrazovanje sa mogućnošću povezivanja malog broja disciplina koje onda mogu da se detaljnije izučavaju i studiraju. U određenoj meri to znači i da se nauči kako da se uči kako bi se izvukla korist za sebe iz mogućnosti koje nudi učenje od kolevke pa do groba.

Učenje kako da se deluje odnosi se ne samo na stručnu kvalifikaciju, već i na sposobnost da se prilagodimo novoj situaciji i da radimo u timu. Ova tačka obuhvata i praktičnu primenu naučenog u okviru najrazličitijih iskustava koje ima mlad čovek u socijalnom i poslovnom kontekstu.

Učenje da se živi zajedno je nezaobilazno za razvijanje razumevanja za druge, te za shvatanje međusobne i globalne zavisnosti, npr. tokom zajedničkih projekata ili razvijanja strategija za mirno rešenje konflikta. Pritom moraju da se poštuju osnovne vrednosti kao što su pluralizam, međusobno razumevanje i mirovni poredak.  

Učenje za celi život podrazumeva da se uči kako da se razvije sopstvena individualnost sa što više autonomije, kako da se procenjuju i prihvataju odgovornosti. Da bi se ovo postiglo obrazovanjem, ne smeju da se zapostave potencijali pojedinca, sposobnost pamćenja, sećanja, procenjivanja, smisao za estetiku, manuelne veštine, komunikativne sposobnosti. 

Dok formalni obrazovni sistemi daju prednost sticanju znanja, a zanemaruju ostale vrste učenja, neophodno je, posebno danas, da se obrazovanje shvati u celini. Zato reforme obrazovanja i obrazovna politika u budućnosti treba da obrate pažnju podjednako i na sadržaje i na metode učenja."